Пацијенти

Сваке године, хиљаде људи широм света оболи од леукемије или неке друге болести за које је трансплантација матичних ћелија хематопоезе један од начина лечења. Данас се трансплантацијом потенцијално лечи више од 70 различитих болести.

Да би трансплантација била могућа, неопходно је да Ви и Ваш давалац будете подударни у систему хуманих леукоцитних антигена. То су наше наслеђене карактеристике које се налазе на белим крвним зрнцима. Поступак одређивања ових антигена се назива ХЛА типизација. За 30 посто болесника је могуће пронаћи подударног даваоца у оквиру породице. За остале болеснике, одговарајући даваоци се проналазе претраживањем база националног и светског регистра.

За 10 посто болесника није могуће пронаћи подударног даваоца, зато је важно да што више људи из Ваше околине схвати значај постојања националног регистра.

Зашто је важно да имамо велики национални регистар?

Прво, хумани леукоцитни антигени на основу којих се одређује подударност између болесника и даваоца, сличнији су између људи из истих етничких група. Даље, показано је да је успешност саме трансплантације боља уколико су и давалац и болесник са истог подручја. Такође, време потребно за тражење одговарајућег даваоца је много краће. А можда и најважније је то што сви наши болесници добијају подједнаку шансу да преживе, да се лече у својој земљи и буду близу својих породица. Да могу да комуницирају, да деле бриге и страхове са медицинским особљем на матерњем језику и да буду подршка једни другима.

Трансплантација матичних ћелија хематопоезе представља замену оболеле или оштећене матичне ћелије хематопоезе болесника, здравом ћелијом даваоца. Убризгавањем здравих матичних ћелија у вену болесника (слично као и при трансфузију крви), очекујемо да костна срж болесника, почне да производи нормалне, здраве ћелије крви. Упркос савременим протоколима које спроводе стручни тимови за трансплантацију, код болесника су могуће тешке компликације, али се већина трансплантација данас завршава успешно.

Давање матичних ћелија хематопоезе је анонимно. Прве две године након трансплантације можете контактирати са својим даваоцем преко Регистра, али без размене личних података. Након две године од трансплантације могућ је и сусрет болесника и даваоца, уз обострани писмени пристанак.

Пишите, захвалите се својим давоцима, зато што свакако то заслужују!